Соколски дом изграђен је 1925. године у стилу средњевековне српско-византијске архитектуре са декоративним елементима неоморавске школе. Према историчарима уметности, архитекта је био Јохан Јанош Базлер, мада због аутентичности стила има мишљења да је пројекат можда урадио сомборски инжењер Светозар Кротин. Здање дома одмах се по изградњи нашло у служби Соколског покрета, најмасовније спортске организације у Краљевини Југославији која је у Сомбору на темељу дуге спортске традиције града била снажно развијена.
Након рата, зграда Соколског дома преименована је у „Партизан“, а од 1998. године ово седиште градског спортског центра носи назив „Соко“. Стари натпис назива здања – „Соколски дом“ и фигура сокола раширених крила на њеном врху, неким чудом нису били уклоњени и остали су ту до данас. Соколски дом је годинама био средиште спортског живота у граду. У њему су вежбале генерације сомборских гимнастичара, рвача, дизача тегова, мачевалаца, рукометаша и одбојкаша, стасавајући и у државне прваке – освајаче медаља на европским, светским и олимпијским такмичењима.
(Милан Степановић - Стара здања сомборска, 2002).
Објекат Соколског дома користи се за тренажне процесе и одржавање такмичења и утакмица спортских клубова, рекреацију грађана, наставу физичког васпитања и друге спортске активности. Такође, објекат се користи за организацију културних, музичких, забавних и самјских манифестација. У објекту су смештене канцеларије управе Спортског центра „Соко“ Сомбор, а своје канцеларије имају и Спортски савез града Сомбора, Рукометни савез града Сомбора, Удружење риболоваца и Општински и Подручни фудбалски савез.
У оквиру Соколског дома налази се:
велика сала са бином (26 × 14 m)
мала гимнастичка сала (8 × 8 m)
сала за дизаче тегова (21 × 6 m)
отворени терен за фудбал са вештачком травом (40 × 20 m)
отворени бетонски терен за рукомет (40 × 20 m)
отворени терен за кошарку са тартан подлогом (28 × 16 m)
Пратећу инфраструктуру Соколског дома чине 8 свлачионица, угоститељски објекат, канцеларисјки простор и сала за састанке.